Uvek sam se pitala koja je poenta cele priče oko paralelnih univerzuma. Šta, kao postoji milion različitih verzija iste priče, i u svakom univerzumu se desila po jedna? Onda još kažu da je ovaj koji sada proživljavamo, kao, najbolja moguća opcija? Čudno.

Lepo je razmišljati na taj način, moram priznati. U nekom pedeset četvrtom odavde, ja možda nisam budna u ovom trenutku. Možda nisam plava. Zanimanje mi nije isto. Živim život potpuno suprotan ovome sad i nikad mi teorija paralelnih svetova nije pala na pamet. Zvuči izvodljivo.

Da li to, pak, znači da postoji univerzum gde određene reči nisam nikad čula? Gde me nisu zabolele i slomile jedan univerzum na sto sitnijih? Postoji li onda svet u kojem mi nisi rekao ona tvoja dva omiljena slova? Gde nisam čula zvuk pucanja stakla onda kada se ništa zapravo nije slomilo? Ili još bolje: postoji li, u tom slučaju, univerzum gde smo završili zajedno? Verovatno da. U suprotnom, ta ideja ne bi bila toliko bliska i gotovo opipljiva. Negde u pedeset četvrtom, ili trista dvadeset drugom univerzumu, nikada nismo plakali što se poslednji put čujemo. Nikada mi nisi rekao kako smo sve ,,sparatovali”. Ni ja tebi nikada nisam rekla da me više ne zoveš onako kako si me stalno zvao. Verovatno se skoro nikad nismo svađali. Realno, uvek smo se lepo slagali. Razmenjivali smo najdublje misli i priznali stvari koje nikad pre nismo naglas izgovorili. Trajalo je čitav jedan vek. Čitavu eru. Možda smo na kraju i shvatili. Osetili smo da nam je ipak bolje sa nekim drugim. Video si da ti ipak treba neko ko će više da te izaziva. Ja sam shvatila da mi treba neko emotivno jači. Neko ko neće zazirati od svađe. Da se ne lažemo, ja volim da se svađam. Sve je to fer. Bitno je da smo pokušali. Da priča nije agresivno završena pre svog početka. Uložili smo nadu i energiju u nešto što nije trajalo, ali je samo po sebi vredelo truda. Bilo magično. Čitav jedan univerzum bre.

Ništa tu više ne bih dodavala, kopala, ni preispitivala. Ipak je ovaj univerzum, zaista, ona najbolja moguća opcija. Kad bi samo, doduše, jedna sitnica bila izvodljiva, upotpunilo bi celu priču o paralelnim univerzumima, koja će ovako zauvek ostati nepotpuna, jer, i sama reč kaže, oni su paralelni. Njihove tačke nikada se ne dodirnu. Kada bih samo mogla da virnem.