Realno, ne prizivam te
Često te teram od sebe,
Ali uvek se sam pojaviš.
Molim te da prestaneš,
Molim se da prestane,
Nekad se pitam kad sam tačno poludela.
Bacam stihove,
Bacam uspomene,
Bacam sve oko sebe iz besa
Što ne mogu da te oteram.
Onda se udaljiš
Toliko da te jedva vidim,
Toliko da mi ostane rupa
I duva promaja.
Obuzme me spokoj,
Uplašim se:
Šta je uopšte spokoj?
Trčim ka tebi
Dok nisi nestao sa horizonta,
Oberučke grabim haos
I čitaj ispočetka.