Mogu ja da kažem
Nisi ništa posebno:
Jedno obično drvo
U prolazu, pokraj puta,
Kamenčić
Na plaži prepunoj kamenja,
Raznih boja i oblika;
Ti: običan, sivi.
Kap kiše
Na retrovizoru
U novembru,
Niko je se ne seti
Dok ne zasmeta.
Šteta samo
Za ovaj vazduh u grudima
Što život čine sitnice.
Šta da ti kažem, tugo,
Svako ima svoje omiljeno drvo.