Puštam te niz reku
Da otploviš daleko,
Nadam se, ovaj put večno.
Znam, uvek te vratim
Kopam dok ne nađem,
Dok ne zaboli opet
Poznat, sladak bol.
Da se osetim živom,
Još samo ovaj put.

Puštam te kao balon
Da se vineš u nebo
Nema dalje od neba
(Ili pak nema bliže?)
Nosi te vetar, tugo
Postaješ bistrija, maglo
Više ni ne znam želim li,
Ruke se same lome
Nemam te čime juriti.
U istoriji univerzuma
Vatra je kratkog veka,
Večna je jedino voda
U dubinama krije mir

I sladak bol je bol,
I lepa smrt je smrt.
Neka te nosi vir,
More neka te domi,
A ja ću opet da umrem
Da se u miru rodim.