Kad odeš u svet
I nastane haos koji se zove
Dvadesete
Nailazićeš na svakakve glave
Slamaće te manje vredni
Zbunjeni, nesvesni
Da te ne žele
Pa pokušavajući da te žele
Slomiće i sebe
Boleće te pomalo
I oni nesnaðeni
Kojima je bitno
Da njima bude lepo
Tražiće u tebi beg od sebe
Plivaćeš u suzama
Onih koji te vole
Onako kako ne želiš
Voleće te
Ali neće dati život za tebe
Tražićeš poljubac
Za laku noć
Imala si težak dan
Mrzeće ih
Lepo su se namestili
Jurićeš ka onima što beže od svih
I posle prve svaðe
Zauvek se povuku
Nećeš biti bitna
Svakom kome želiš biti
Bitna
Retko znaju dvadesete
Šta bude na kraju
Ne znam ni ja mnogo
Mojih dvadeset pet
Znaju samo ovo
Slušaj kad ti vrište ne
Ne budi nikad za možda
I nije te majka rodila da nekom budeš
Išta manje od svega.