Kao i uvek
Glava mi u oblacima
Ruke zarivene u sopstvenu 
Tvrdoglavost
Nagriza me bol dok govorim sebi
Neće da svane sutra
I život ne ide dalje
Jutro ne menja ništa
Ako dovoljno ostanem
Promeniće se
Ili ću bar duže uživati u pokušaju
Koliko god loše, 
Dovoljno je dobro
Ne otvaram oči da ne vidim
Ispred sebe
Da mi se slučajno ne svidi
Stigne me zdrav razum
Da me pita čemu to
Ne zna da nastavim li,
Izgubićeš se na putu,
Neću te moći naći
A ostaviću ti parče sebe
Večno će mi faliti
Izgubiće se vrućina u obrazu
Umreće leptirići
Nikad se neće probuditi
Pa stiskam jače i ne puštam
Dok srce ne prokrvari
Stari šavovi najslađe bole
Kao i uvek