Celog meseca hvatam sebe kako sastavljam nekakve To Do liste. Jedan folder za kupovinu, drugi za sve što treba da uradim do kraja nedelje, treći kao podsetnik za sitnice koje sam zaboravila da odradim na poslu. I što bi rekla Top šop reklama, ali to nije sve: svake godine u januaru sastavim spisak za sve što moram da postignem, pa se tu nađe:

-smršaj toliko i toliko kg, -nauči nemački -upiši auto školu -upiši neki latino ples -upiši plivanje

(niz je predugačak)

Sve to da bih se tokom godine konstantno osećala kao da jurim nešto, a na kraju bila nezadovoljna sobom ako sve stavke sa liste nisu ispunjene.

U današnje vreme, čovečanstvo je pretrpano strategijama i planovima. Šta ćemo kada se ceo život pretvori u jednu veliku To Do listu? Živimo po spiskovima, čekiranim stavkama, podsetnicima. Svakodnevno nabijamo sebi toliki pritisak, da zaboravimo da ponekad zastanemo i uživamo u sitnicama. Njih se, naravno, setimo u dubokim razgovorima sa drugaricama nedeljom popodne, kada tobože shvatimo da živimo prebrzo i da je suština života zapravo u malim stvarima. Izgovorimo to, ali da li zaista preduzmemo nešto? Probudimo li se sutradan i promenimo dinamiku života, ili nastavimo po starom? Žal za malim stvarima je najparadoksalniji sindrom 21. veka – živimo u mašini krećući se sve brže, pokušavajući da budemo produktivni, a onda se svakog sedmog ili petnaestog dana setimo da nam fali stvarni život i uživanje u malim zadovoljstvima, ali nikada nismo dovoljno snažni da promenimo svakodnevicu.

Zato je moj doprinos ove nedelje sledeća Vikend To Do lista (ne mora se sve nužno obaviti tokom jednog vikenda, i prilagodljiva je radnim danima):

Otvori prozor

Pojačaj radio

Utišaj brige

Napravi krug oko naselja

Kupaj se na suncu

Pozdravi komšijskog psa

Nasmej se baki u prolazu

Namigni sebi u ogledalu

Stavi sjaj od jagode

Ponesi ceger sa kul citatom

Kupi lale na pijaci

Napiši nešto lepo u beleškama telefona

Kupi knjigu i čitaj je u parku

Stavi mašnu u kosu

Stavi telefon na silent

Uspori.

Toliko od mene.