Kada jednom rešiš da se vratiš
Na velika vrata doði
Glasno,
Da čuju i oni što ti ne veruju
Ne skrivaj se u senkama
Osamljenosti
Doði uz muziku, 
Sve da pršti
Ne daj da te zaplaši šapat
što dopire kroz krošnje
I peva da mu ne trebaš
Ni topot stopala
Što beže 
I kriju se iza sopstvenog straha
Razmisli dobro želiš li opet
U ovaj haos
I da li mi stojiš
Ili sam ipak za sve drugo
Osim za tebe dobra
Ako odlučiš
Imaj strpljenja
Da moj strah
sa svojim ispratiš
Umij se da dobro vidim 
ko si
S pogrešnima da te ne mešam
Pogledaj me tako glasno
Da ti mane ne čujem
zaboravim ožiljke 
I sve što kažeš
poverujem
Ubedi me da neću
kad odeš
Opet učiti kako se prstima
Ljudsko srce sastavlja
Dotakni mi haos
Da stvorimo mir
Da se jedra smire
Da se sidro spusti
Pa zatvoriš vrata
A sakriješ ključ
I najzad mi kažeš
Što si tako vredna
Da te ceo život
Kroz oluje čekam.