Danima se već pitam
gde najveće ljubavi idu?
I što nešto tako lepo
Ovoliko boli
Zašto je srce od stakla
I kako to muka:
a slatka
Kažem 
Nije mi trebalo
Dok zapisujem lekcije
koje sam naučila:
Od noža je oštrija
tišina
A ljudi govore
I dok ćute
Samo ja ne slušam pažljivo
To mi je, valjda,
odmalena
Skupljam sitnice koje volim
Prišivam im iluzije
Lepše mi je tako
Potencijal prerušen
U stvarnost
Dok živim u glavi
Ne vidim vreme što leti
Pa me guši ono
što ti nisam rekla
Hladno je 
Greju me samo sekunde
Ona šetnja, na primer
Ili vožnja negde
Kroz Bugarsku
kinder jaje na aerodromu
I poruke
Za dobro jutro
Gledam ih dok se ne učine bledim
Pa pletem stihove oko njih
Da slučajno ne pobegnu
Sine mi tada
Kao da sam oduvek
Samo to znala
Dok podvlačim sedmi na kalendaru
Najveće ljubavi idu na papir.